Milen.
V. Šelmić
Novosadski
pesnik, slikar, esejista i kritičar.
Rođen,
15.maja 1959. u Prokuplju, Srbija.
Po
obrazovanju pravnik, žurnalista, istoričar umetnosti.
Živeo
i radio u više evropskih zemalja.
Objavljivao,
mahom pod pseudonimima, eseje, književne, likovne i filmske kritike,
kao i filozofske rasprave, na španskom, italijanskom, engleskom i
nemačkom jeziku.
Bio
je urednik nekoliko časopisa i revija za nauku, kulturu i umetnost.
Autor
je i priređivač više pesničkih i proznih zbirki.
U
pripremi je zbirka pesama "Jelenski tragovi", a u toku je i
rad na međunarodnom projektu "Poema Balkan".
U
planu je skori izlazak knjige eseja "Sedam ogledala poezije"
(na engleskom), kao i zbirka poezije "Nemi jezik" (Nemušti
jezik), na slovenačkom jeziku.
Pred
izlaskom iz štampe je zbirka poezije “Sve i (ili) ništa o
Heleni”.
U
više navrata živeo je i radio u Bosni i Hercegovini, u poslednjem
periodu u Republici Srpskoj, u Banja Luci.
Sada
ponovo živi i stvara u Novom Sadu.
Osnivač
je i izvršni direktor "Novosadskog književnog kluba",
i
pokretač Međunarodnre pesničke Akademije.
NEKO
TE TRAŽI
U
vetru odzvanja jeka
Obalom
pustom koračam
Sve
dalje mami me reka
Ne,
Ne
mislim da se vraćam
Dok
zore još sviću jasno
Lovci
se kriju u raži
Za
mene je odavno kasno
Tebe
još neko traži
Poslednje
zime su suve
Sumorne,
sive, bez snega
Sve
moje noći su gluve
K’o
temelj ledenog brega
Konačnu
presudu daće
Onaj
što sudbine važe
Mog
daha skoro nestaće
A
tebe i dalje traže
Nicaće
krinovi beli
Lebdeće
poneka rima
Sve
što smo hteli i smeli
Odneće
prokleta zima
Daleko
od svake laži
Daleko
od svih dilema:
Tebe
i sad neko traži
A
mene…
A
mene nema.
MAESTRO
ne
pričam o svom životu
jer
je to priča podugačka
i
ne svakom zanimljiva
ispričana
na moj način
iz
mog ugla
verovatno
većini nevažna
ponekom
neshvatljiva
ponekom
prijemčiva
te
priče
uglavnom
više
nema nego što ima
isto
kao i mene
ne
pričam o svom životu
ne
zbog toga što nešto krijem
nego
zato
što
bi oni koji ponešto znaju
hteli
da saznaju više
a
ja im eto ne dam više
ne
dam
zato
što sam skot
prokletinja
jedna
ili
svašta drugo takvo
ne
pričam o svom životu
iako
bi to bila naoštrena priča
sa
gomilom podviga i podviznika
sa
bulumentom bezumnika i bezveznika
i
sa nekim mestima
na
kojima bi se mnogi prepoznali
kao
u pesmama zakasnelih srpskih romantičara
na
primer Šantića ili Dučića
imam
osećaj da sam i sâm zakasnio
sa
rođenjem ili sa življenjem
svejedno
ne
pričam o svom životu
jer
hoću da ti čujem glas
tvoj
pravi pravcati glas
hrapav
i prozukao od zime i duvana
hoću
da čujem tebe kakva jesi
u
danima kad sive jesenje kiše
čine
da sve bude sumorno i hladno
umorno
i gladno
kao
oči
i
kao dan
ne
pričam o svom životu
zato
što tu i nema šta da se priča
ili
ima i previše toga
što
ne stane u priču
mislim
da je stvar u tome
što
ja to ne umem da ispričam
pa
ću morati da sačekam nekog maestra
da
ispriča
odnosno
da prepriča moju priču
da
iznova izmisli likove
da
iznova imašta mesta
ne
pričam o svom životu
nikad
i
nikada neću o tome pričati
sve
dok se ne pojavi Maestro
a
onda ću znati koliko vredi moja priča
CrossOver
Sazrele
su jesenje kiše
Za
berbu po mračnim ulicama
Još
malo pa će prvi sneg
Nekom
možda i poslednji
Utapajući
se u sivilu dana
Puštam
odgovore da prestignu pitanja
Slutnje
dobijaju potvrdu u značenjima
Odgovori
su
Kao
i pitanja
Samo
o odlasku i samo o povratku
Sve
je izvesnije da povratka više nema
Nikad
se neću vratiti na mesta
Nikad
se neću vratiti u vreme
Nikad
se neću vratiti ni sebi
Prošlo
je vreme davanja
Prošlo
je i vreme primanja
Postoji
još samo
Vreme
čekanja
Odlazak
je samo jedan
Još
je samo taj preostao
Sazrele
su jesenje kiše
Za
sve protivrečnosti i sudare
Koji
se nikako ne mogu razrešiti
Niti
pomiriti
Ostalo
je još samo
Da
sve to shvatim
I
prihvatim
Slutnje
su opravdale svoja značenja
Odgovori
su se otrgli pitanjma
Sazrele
su jesenje kiše
Za
suzu i za molitvu
Uskoro
će i prvi sneg
Za
mene verovatno poslednji
Nema komentara:
Objavi komentar